Geštalt terapija je psihoterapijski modalitet nastao 40-ih godina XX veka. Njenim osnivačima smatraju se Frederick Fritz Perls, Laura Perls i Paul Goodman. Važan istorijski trenutak predstavlja objavljivanje dela Gestalt Therapy, Perls, Hefferline and Goodman, 1951., koje se i danas smatra temeljom za razvoj teorije i prakse ovog terapijskog pravca.
Neke od važnih filozofija koje su protkane kroz teoriju geštalt terapije su holizam, egzistencijalizam, fenomenologija, teorija polja, dijaloška metoda i Istočnjačke filozofije (Taoizam i Zen Budizam).
Da razmotrim makar neke.
Dijaloška metoda podrazumeva specifičan način kontaktiranja između terapeuta/kinje i klijenta/kinje odn. klijentkinja/klijenata, koji u fokus istraživanja stavlja potencijalno i terapijski odnos između njih. To znači da terapeut/kinja posmatra na koji način se u terapijskom odnosu razvija ono što klijenti/klijentkinje donose ili pak ono čega nisu neposredno svesni, a što se nalazi u pozadini njihovih iskustava – u njihovom kontaktu sa značajnim drugim ali i uopšte u kontaktima sa drugim ljudima i svetom.
Delo filozofa i egzistencijaliste Martina Bubera I and Thou inspirisalo je geštalt terapeute da ovu metodu integrišu u svoj rad i do danas bogato razvijaju u teoriji. Pored razlučivanja razlike između I-it i I-Though kontaktiranja u terapijskom odnosu, dijaloški metod obogaćen je i praktikovanjem posmatranja ‘onoga između’, kao i razvijanje inkluzije u odnosu, prisustva, prepoznavanja (confirmation) i posvećenosti dijalogu, svesnog prepuštanja odnosu, podešavanju (attunement)…
To znači da je terapeut/kinja u geštalt terapijskom odnosu spremna na stvaranje terapijskog saveza kao ljudskog odnosa između dve ili više individua, sa sopstvenom vulnerabilnošću, otvorenošću, poštovanjem, spremnošću da se i sam/a razvija, razmenjuje…
Fenomenološki pristup predstavlja zajedničko traženje značenja u onome što je neposredno prisutno u iskustvu pre nego u interpretaciji kompetentnog ‘stručnjaka’ koji bolje zna.
Stoga, dakle, takav pristup podrazumeva horizontalnost odnosa između terapeuta/kinje i klijenta/kinje.
Fenomenologija takođe znači pridavanje značaja svesnosti. Senzacije u ovde i sada su putokaz ka značenju koje će se pokazati kada organizam bude imao dovoljno podrške za njega. Veoma često ljudi stvarima danas pristupaju isključivo kognitivno i definišu značenja, pre nego što odvoje vreme za dovoljno uzemljeno telesno iskustvo svesnosti.
Senzacije su takođe način na koji se u ovde i sada u telu pojavljuje sećanje na onomad i tamo.
Fokusiranost na neposredno iskustvo ovde i sada umesto, nečega što je sakriveno iza, takođe predstavlja fenomenološki pristup u geštalt terapiji.
Senzacije su način na koji doživljavamo neposredan svet, one prethodne razvojno našoj mogućnosti da ta iskustva verbalno opišemo. Eksperimenti u terapijskom prostoru često su usmereni na naglašavanje svesnosti.
Odgovor na ovo pitanje je lak: svakome. Svako može imati benefite od ovake vrste pristupa. To mogu biti ljudi u trenucima životnih izazova, ljudi koji imaju određene psihološke izazove, ali i svako ko je radoznao ili želi da raste ovim putem.
Geštalt terapija se koristi u individualnom pristupu kao savetodavni modalitet, psihoterapija, koučing, partnerska i grupna terapija, terapija podrške, a ja nudim i mogućnost organizovanja radionica određenih tematika.